Dejan Jelača: Sreća i strpljenje su važni faktori u životu

About, Interview

Naš sagovornik ove nedelje je srpski glumac i voditelj Dejan Jelača. Autor emisije „30 minuta“ u razgovoru za naš portal otkriva kada će se nastaviti snimanje pomenute emisije, kakav je život u Americi, ali i šta nam sve to novo sprema naš nagrađivani glumac.

CLS: Ne zaboravljate Srbiju i rado joj se vraćate sa „30 minuta“. Nova, deveta sezona bi mogla da počne da se emituje kada i gde?

Dejan: Krećem uskoro sa snimanjem devete sezone. Još uvek sam u pregovorima na kojoj televiziji. Dobio sam nekoliko ponuda. Već uveliko razmišljam ko bi otvorio novu sezonu. Nimalo mi nije lak zadatak, jer toliko velikana sam ugostio, da više ne znam ko je dostojan njih da mi bude prvi gost u novoj sezoni. Skoro sam 14 godina u Americi ali ne zaboravljam moje korene I Srbiju. Moja emsija je jedan od mostova sa mojom zemljom.

CLS: Rekli ste da ste ponosni na nju jer ste uspeli da ugostite kvalitetne ljude koji imaju šta da kažu, a ne da pošto-poto dovodite goste. Sada ste već napravili krug, ali koga još niste ugostili, a želeli biste?

Dejan: Jedan sam od retkih autora koji je uspeo da ugosti velika imena na nasoj javnoj sceni. To su ljudi od kojih sam mnogo naučio. Kada uspete da dovedete imena poput Milene Dravić, Nebojše Glogovca, Mire Karanović, Dragana Mićanovića, Miše Janketića, Svetozara Cvetkovića, Radmile Živković, onda morate da budete i više nego ponosni. Verovali ili ne, postoji veliki broj njih koje nisam ugostio, a želja mi je da se nađem preko puta takvih profesionalaca u devetoj sezoni. Spisak je dugačak, ali izdvojio bih neke od naših zaista divnih ličnosti: Emir Kusturica, Matija Bećković, Miki Manojlović…
Možda će gledaoci “30 minuta” videti upravo ove ljude u devetoj sezoni.

CLS: Nedavno ste zavrsili snimanje filma „My name is Udoka,a Nigerian not a Scammer“. Ispričajte nam nešto o svojoj ulozi ?



Dejan: Obožavam da igram karaktere koji su putpuno drugačiji od mene. U dosadasnjoj karijeri sam imao tu sreću. Osim izazova tu je i želja da osetim drugačiji život i mislim drugom glavom. Tako najbolje plivam. Pokazalo se da u tome imam najviše uspeha. Nedavno sam u Njujorku završio snimanje filma “My name is Udoka, a Nigerian not a Scammer” po scenariju i reziji Sylaz Ud’ee , po istinitoj priči. Igram tog nesrećnog rasistu, šovinistu i manijaka . Posle “Koriolana” ovo je sigurno jedan od najkompleksnijih i najtežih likova koje sam odigrao u mojoj glumačkoj karijeri. Snimali smo na lokacijama u Broklinu i premijera se očekuje sledeće godine .

CLS: Zbog čega vam je to do sada možda najteža rola?



Dejan: Iz razloga što nisam mogao da ga razumem i pravdam, a morao sam. Teško mi je bilo da razumem neverovatnu količinu mržnje prema ljudima drugačije boje kože, drugih nacija, religija , seksualne orijentacije. Bez trunke stida , razumevanja i tolerancije. Praviti generalizaciju jednog naroda je neprihvatljivo i granici se sa zdravim razumom. Ovaj lik je sve ono što nisam ja. Bilo mi je teško ali uspeo sam. Jednom prilikom mi je profesor glume na akademiji rekao da odlično igram negativce i pomerene likove. Ipak mislim da mogu sve da iznesem.

CLS: Više od decenije ste u Njujorku, ali ste sada dobili prvu nagradu u Americi i to za prvog odigranog Amerikanca. Mnogima se to nikada i ne desi, koliko god veliki glumci bili. Kakav je to osećaj?



Dejan: Neverovatan osećaj. Teško je to opisati. Kada su mi javili na trenutak sam pomislio da je u pitanju šala mojih prijatelja. Dobiti nagradu za najboljeg glumca u Americi a pritom ste stranac nije mala stvar. Veliko priznanje i potvrda da ovo što radim vredi i nema granica. U pitanju je filmski festival u Virginiji i nagrada je za ulogu u filmu “ Blossoms of Faith” gde po prvi put igram Amerikanca. Iznenadio sam se jer ovo zaista nisam očekivao. Moram da vam priznam da su mi suze krenule od sreće . Ova nagrada mi otvara mnoga vrata , drugačiji tretman i položaj. A posle dodele nagrade usledili su pozivi za nove projekte.

CLS: Sa serijom „Elementary“ i agentom FBI Brajanom ostvarili ste dečački san. Da li vas je ta uloga proslavila na američkom tlu?

Dejan:
Ta uloga mi je jedna od najdražih koje sam napravio. Kada sam bio tinejdžer želeo sam da jednog dana igram FBI agenta. To mi se ostvarilo kada sam dobio ulogu Brajana. Osim toga, serija “Elementary” mi je jedna od omiljenih i prosto je neverovatno da sam baš dobio ulogu za tu seriju i to još agenta. Snovi i želje su čudo, to ja mogu da potvrdim. Toliko sam želeo da dobijem i odigram ovakvu ulogu. I ostvarilo se u najlepšem obliku. Velika produkcija, popularna serija, a sve to pored fantastične Lucy Liu. Ova uloga mi je otvorila mnoga vrata u Americi i poznanstva sa raznim ljudima u Holivudu. Posle ovog ostvarenja sam krenuo mnogo više da radim.

CLS: Kako izgleda život srpskog glumca u Americi, odlasci na kastinge, snimanja…? Koliko je tamo dobijena uloga stvar talenta, sreće, upornosti, veze, kontakata?

Dejan:
Koliko god mislili da je život jednog srpskog glumca u Americi sjajan, to baš i nije tako. I tamo je potrebno da se dokazujete, pogotovo jer ste stranac. Ja mogu da se pohvalim da radim isključivo nešto što volim i što je moja profesija. Iskreno, od glume ovde može lepo da se živi. Imam odličnog agenta koji me šalje na prava mesta i povezuje sa važnim ljudima. Dobijena uloga je sve zajedno. Ponosan sam na činjenicu da sam sve uloge do sada dobio preko audicije a ne preko rodbinskih , kumovskih i partijskih veza. Ili ste talentovani ili niste. Fair play. Kada je reč o talentu, važan je gde god da živite. Barem sam ja imao iskustva da ne mogu da dobijem ulogu ako ne znam da se snađem u određenoj situaciji koju traže na kastingu. Rad, upornost, odricanja su samo neke od stvari koje su potrebne da bi neko uspeo čime god da se bavi. Sreća je veoma važan factor, ali i strpljenje. Mislim da je bitno da nešto jako želite da bi se to i ostvarilo. Kada ste iskreni prema sebi i trudite se da dođete do cilja, onda je uspeh i zagarantovan. Naporno je živeti u milionskom gradu, a s druge strane je i uzbudljivo.

CLS: Ima li još nekih poslovnih ponuda iz zemlje?

Dejan:
Dobio sam jednu interesantnu ponudo jedne televizije iz Beograda da radim razne reportaze i intervjue sa uspešnim ljudima našeg porekla u Americi. Videćemo koliko je to izvodljivo iz mnogo razloga najviše finansijskih. Nikad se ne zna. Pristao sam zato što je drugačiji koncept. Voleo bih da se to realizuje, i naravno nastavak snimanja tv serijala “ Zaboravljeni umovi Srbije “ na radio-televiziji Srbije a u režiji sjajnog Petra Stanojlovića.

CLS: Kada se uželite domovine, vi „skoknete“. Dodjete ovde da umirite nostalgiju ili da se odmorite?



Dejan: Svake godine dođem u Srbiju na nekoliko meseci. Tada iskoristim priliku da se vidim sa porodicom, prijateljima, kolegama, poznanicima. Mnogo mi nedostaju naši ljudi, pa se uvek lepo osećam kada se vratim. Ta druželjubivost i osećaj da si kod svojih je neopisiv. Oni koji žive van naše države znaju o čemu govorim. Nedostaje mi nasa opuštenost, spontanost, humor. Zato taj period iskoristim da uživam u našem smehu, šalama, hrani… Naravno, tada snimam i svoju autorsku emisiju i radim neke poslovne projekte. Uspevam i da se odmorim, što mi je i te kako potrebno, jer u Americi puno radim.

CLS: Šta ovde imate što vam tamo nedostaje? I obrnuto.



Dejan: U Srbiji imam porodicu i svoje drage ljude, što mi donekle i najviše nedostaje. Ne mogu da kažem da nemam prijatelje i u Njujorku, ali naš mentalitet i osećaj za šalu je drugačiji. Osim toga, naša hrana je neprikosnovena. Sarma, kupus i ajvar je nešto bez čega ne mogu. A, ono što najviše nedostaje iz Amerike, jeste opuštenost. Tamo nikoga nije briga šta ste obukli, svako gleda sebe, ne postoje kompleksi, jer svi gledaju svoja posla. Nema ogovaranja, tamo se ne pije kafa po nekoliko sati, već se sve rešava u kratkom vremenskom periodu. Cenim njihovu preciznost pre svega.

CLS: Postoji li nešto što bi trajno, ili bar na duže, duže staze, moglo da vas vrati u Srbiju?



Dejan: Nisam razmišljao o tome jer sam se svake godine vraćao u Srbiju na nekoliko meseci. Jedina stvar koja bi me takoreći naterala da se vratim u našu zemlju jeste neki ogroman projekat pored kojeg bi se osetio ispunjen i naravno ljubav. Ako bi moja izabranica pozelela da živimo u Srbiji, mislim da bih pristao. Sve prođe, ali ljubav i porodica ostaju. Za te stvari se treba žrtvovati.

Pripremila: Aleksandra Petković

Advertisements

Interview: Ljuma Penov – Sloboda izražavanja je krik koji publika mora da prepozna

About, Film&Music, Interview

​Prvi srpski rimejk, film „Ljubavni slučaj“ koji je rađen po uzoru na film „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTTa“ reditelja Dušana Makavejeva iz 1967. godine, nedavno je imao svoju premijeru pred beogradskom publikom na Festivalu meta filma. Ovoga puta u ulozi službenice Bele našla se naša talentovana sagovornica, glumica Ljuma Penov, u neverovatnom filmskom projektu kakav nije viđen na našim prostorima. Kako je protekla premijera, kakvi su utisci i publike i aktera originalnog filma i šta čeka našu sagovornicu u narednoj godini – otkriće nam Ljuma.

U najnovijem ostvarenju reditelja Milutina Petrovića igraju i: Albin Salihović, Ana Todorović Diallo, Marina Bukvički, Anđelko Beroš, Aleksandar Meda Jovanović i drugi.

Naredno prikazivanje ovog filma zakazano je za 26. januar u Domu omladine.

CLS: Nedavno ste imali premijeru prvog srpskog rimejka, a u pitanju je film „Ljubavni slučaj“ („Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTTa“) na Festivalu meta filma. Kakvi su Vaši utisci o premijeri, a kakvi komentari publike?

Ljuma: Jako mi je drago da sam radila ovaj film, jer se radi o rimejku, kaveru kultnog crnotalasnog filma Dušana Makavejeva. Ujedno, to je i prvi srpski rimejk i drago mi je da sam kao glumica imala priliku da budem deo svega toga, zajedno sa svim rediteljima iz PREDITORA na čelu sa Milutinom Petrovićem. Generalni utisci, čini mi se, da su jako pozitivni. Na premijeri je bila vrlo intersantna publika. I kritičari i reditelji, kao i stručnjaci iz sveta filma starije i mlađe generacije, čiji su mi komentari i lepe reči svakako značili. S druge strane bili su i ljudi koji samo jednostavno vole film. Čak i oni koji se ne sećaju toliko originala, ili ga čak nisu ni gledali, a naravno i oni koji jako dobro poznaju sam original, svi su imali pozitivne reakcije. Sam film je drugačiji, morao je da bude, s obzirom da je rađen po jednom tako specifičnom filmu. Mislim da smo uspeli da ispratimo to što je Makavejev uradio u svom filmu. U pitanju je sloboda, sloboda izražavanja, I poruka, pa čak i krik, ako hoćete, koji mislim da je publika uspela I mogla da čuje.

CLS: Legendarni Dušan Makavejev je reditelj originalne verzije ovog filma sa Evom Ras u glavnoj ulozi, on je čak i prisustvovao Vašoj premijeri. Kakve su njegove reakcije na film?

Ljuma: Mislim da su njegovi utisci pozitivni. On je bio i na snimanju i tada sam dobila jako pozitivne komentare od njega što mi je, naravno, jako drago. Čak se i on pojavljuje u samom filmu, našem rimejku, i to je vrlo lep momenat gde se vidi kako on nas posmatra i drago mi je da je baš taj momenat ušao u film, kao neka iskra koja je osvetlila sve to, vrlo emotivno sam to doživela. Mislim da su svi to osetili.

Ljuma Penov – Heroina andergraund filma

CLS: U originalu je Eva Ras igrala Izabelu, a vi u rimejku Belu. Kakvi su vaši utisci?

Ljuma: Igrati u rimejku, svakako nije tako lako, i naravno mora se voditi briga o mnogim stvarima, pa naravno i o likovima. Izabela, koju je igrala Eva Ras je svakako drugačija u odnosu na moju Belu jer tu je pitanje i vremena u kom smo radili. Sam scenario je prilagođen današnjem vremenu, ali ipak je to isti lik koji je prožet kroz dve različite osobe u razmaku od pedeset godina. One imaju i svoje sličnosti, moraju da imaju, ali se ipak razlikuju jer smo je mi, svaka na svoj način, oživele. Na mojoj Beli sam radila jako skoncentrisano, dugo i nežno. Htela sam da je iznesem na svoj način, ali u skladu sa celim filmom.

CLS: Koliko ste samokritični kada su ovako veliki projekti u pitanju?

Ljuma: Uglavnom, ne volim sebe da gledam na platnu. Teško mi je da budem objektivna I tek kad prođe neko vreme ja sebe mogu da gledam I čini mi se da tad posmatram sve malo bistrije, zato što se uvek preispitujem, da li I kako je moglo nešto drugačije. Mislim da je to potpuno prirodno, barem za mene, jer ipak prođe i vreme od kraja snimanja do same projekcije. Čovek se menja svakodnevno i uvek teži boljem, pa tako i ja kad se posmatram, mislim da je uvek moglo i drugačije. Jako sam samokritična, ponekad i suviše, možda. Imam tog jednog malog opasnog kritičara u sebi koji mi često ne da mira.

CLS: Da li sebe smatrate glumicom specifičnog žanra?

Ljuma: Ne, ne smatram. Sticajem okolnosti su me prozvali „heroinom andergraund filma“. To je svakako lepo i drago mi je zbog toga. Ja na svaki projekat gledam isto, bilo da se radi o „andergraundu“ ili nekom projektu koji čak i teži komercijalnom. Meni je najbitniji kvalitet i koliko se taj projekat dotiče umetnosti i mene same.

CLS: Kakvi su Vaši planovi za 2017. godinu? U kojim projektima će publika moći da Vas vidi u narednom periodu?

Ljuma: U ovoj zemlji je teško bilo šta očekivati, planirati i sa sigurnošću znati, ali ja sa radošću očekujem premijeru filma „Aleksandra“, Saše Radojevića. To je neka vrsta melodrame, onaj tip filmova koji svakako nedostaju na filmskom prostoru u Srbiji. Ovaj film se dugo pripremao, ali mislim da je sad skoro speman da zasija u mraku bioskopske sale.

Sa premijere na Festivalu meta filma

Razgovarala: Aleksandra Petković

Ljuma Penov – Heroina andergraund filma

About, Film&Music, Interview

Ovih dana u pripremi je realizacija snimanja rimejka kultnog filma domaće kinematografije, „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT-a“ Dušana Makavejeva, ovoga puta u režiji Milutina Petrovića, u saradnji sa mladom i kvalitetnom ekipom glumaca na čijem je čelu naša sagovornica, Ljuma Penov. Ona u ovom filmu tumači lik Bele, koji je svojevremeno proslavio glumicu Evu Ras. Kakva je atmosfera na snimanju, koliko će se rimejk razlikovati od originala, i kako je naša sagovornica doživela svoj lik, otkriće nam Ljuma.

Kako je izgledala tvoja inicijalna reakcija kada si saznala da si dobila glavnu ulogu u ovako jedinstvenom projektu, rimejku klasika srpske kinematografije?

Ljuma: Nikad nisam očekivala da će se u Srbiji raditi bilo koji rimejk, a kamoli rimejk ovako kultnog filma u zemlji, regionu i Evropi. Nisam mislila da je Srbija spremna za rimejk, jer je situacija u kulturi i dalje jako mračna, tako se i ovaj film radi sa skromnim budzetom.

Kako si doživela lik koji tumačiš? Da li se i u kojoj meri razlikuje senzibilitet lika Izabele, kada se porede original i rimejk?

Ljuma: Scenario je smešten, odnosno premešten, u sadašnje vreme, a samim tim i lik bi trebalo da se vodi tako. Posle pedeset godina, promenilo se sve i izokrenulo bezbroj puta, ljudi, pogled na svet, život, sistem ljudskih vrednosti, sve. Ja sam se vodila ipak najviše samim scenarijom, jer je rimejk. Likovi ne mogu mnogo da se razlikuju, ali opet i moraju, baš zbog toga što je toliko vremena prošlo, i što se sve dešava u sadašnjem trenutku. Tako da se moja Bela ipak razlikuje, jer sam doživela sve to drugačije, naravno, pre svega kao ličnost, a onda i kao glumica u odnosu na divnu Evu Ras. Nisam kopirala jer ne umem, mogu samo da stvorim svoje, u određenim okvirima.

Kako je proteklo samo snimanje filma? Postoji li neki trenutak sa snimanja koji ćeš posebno pamtiti?

Ljuma: Pamtiću sam lik koji će ostati sa mnom, divnu Belu. Takođe, pamtiću rad sa devetoro reditelja filmske škole Preditor, što nije uobičajeno ne samo za našu kinematografiju, već i šire. Bilo je stvarno uzbudljivo, radno, kreativno, pod vođstvom dvoje velikih filmskih znalaca i autora, Milutina Petrovića i Nataše Pavlović. Jako mi je drago što sam to iskusila, i mislim da je to na neki način dar koji mi je dat. Kao i ostali filmovi, raznih produkcija, oni sami izaberu mene ili ne, ali ovakvi filmovi i projekti se događaju potpuno spontano, nisam to tražila ili se tome nadala, nekako se nađem u njima i postajem njihova takođe, heroina andergraund, autorskih, garažnih filmova, kako me već i zovu. Ali nisam ja to birala, to se jednostavno tako desilo.

Kakvu poruku nosi ovaj film, s obzirom na tragičan ishod koji nosi sa sobom?

Ljuma: Nosi izuzetno jaku poruku za čitav svet i zato je i pre pedeset godina imao toliki uspeh. To su neprolazne teme i svevremena pitanja. I to je ipak Crni talas, zato se sad i pravi rimejk zbog velikog uticaja koji je film imao na sve nas. A deteljnije bi najbolje na ovo pitanje odgovorili Dušan Makavejev i sada Milutin Petrović.

Dušan Makavejev, reditelj originalnog filmskog ostvarenja i njegova glavna glumica Eva Ras su pružili podršku ovom projektu. Da li si dobila neki poseban savet ili kritiku od njih?

Ljuma: Posetili su nas i Eva Ras koja je podržala ceo projekat, bio je to po meni divan susret posle pedeset  godina dve glumice u istom projektu, ali u drugom ruhu. Mislim da su se Izabela i moja Bela nekako magično shvatile, u dubini. Posetio nas je i veliki Dušan Makavejev sa kojim sam imala veliku čast da razgovaram, o samom projektu, rimejku i njegovom filmu, o samoj ulozi. Ti trenuci su meni puno značili i za mene su potpuno dragoceni. Posmatrao je i samo snimanje, gde smo osetili i njegovo veliko zadovoljstvo, što nama glumcima puno znači.

Kada će se ovaj film i zvanično pojaviti na bioskopskom repertoaru?

Ljuma: Snimanje nije gotovo, očekuje se početkom sledeće godine. To je prvi srpski rimejk, i mislim da će to biti na neki način ipak istorijski događaj za našu kinematografiji. Imala sam stvarno izuzetne partnere. Pravo je zadovoljstvo raditi sa ljudima koji su toliko posvećeni i otvoreni u radu, nesvakidasnje I magicno smo se spojili. To su Albin Salihović, Ana Todorović Diallo, Marina Bukvički, Anđelko Beroš i Aleksandar Jovanović.

Pripremila i razgovarala: Aleksandra Petković 

Dejan Jelača – Nastavljam borbu za bolju Srbiju

About, Interview

Ove nedelje razgovarali smo sa glumcem i voditeljem Dejanom Jelačom uoči premijere 8. sezone njegove autorske emisije „30 minuta“ koja se prikazuje na ART TV kanalu.

CLS: Na Art kanalu vodite kultnu emisiju „30 minuta“. Kako uspevate da u emisiju dovedete ličnosti koje retko viđamo u medijima?

Dejan: Uskoro se vraćam u Srbiju i krećem sa snimanjem osme sezone moje emisije. Dugi niz godina vodim i uređujem „30 minuta“ i moram da priznam da kada se osvrnem u nazad, veliki broj vrhunskih ličnosti je prošao kroz moj studio. Mnogo sam ponosan na svaki intervju, na svakog gosta, bilo je divnih ljudi sa kojima sam posao i veliki prijatelj. Trudim se da dovedem osobe koje se ne pojavljuju često u medijima, jer je to izazov. Ne volim da ugostim one ličnosti koje možete svaki dan da vidite na televiziji ili u novinama. Zašto ne bih gledaocima pružio nešto drugo, kada to zaslužuju. Zato u moju emisiju sa elanom dođu najveća imena srpske scene, jer znaju da je Art kanal jedna kulturna televizija sa tradicijom i sigurni su da ih u svojoj emisiji neći pitati o privatnom životu. Evo, već uveliko razmišljam ko će mi otvoriti sledeću sezonu, jer, da ne zvičim prepotentno, doveo skoro sve važne ličnosti u našoj zemlji. Ovo će biti težak zadatak.

CLS: Koga biste voleli da dovedete u goste u ovoj sezoni?

Dejan: Iskreno, mislim da sam skoro sve kvalitetne ljude doveo u „30 minuta“. Možda zvučim neskromno, ali zaista sam uspeo da dovedem velika imena u emisiju. Veliki glumci, muzičari, reditelji, novinari, kreatori, prošli su kroz moj studio i ostavili trag, ali ne samo kao gosti već kao divni i pozitivni ljudi. Srećan sam što ih poznajem. Sada ću se truditi da dovedem nekoga ko retko kad gostuje u raznim emisijama, ali ne smem da otkrijem ko je to. Volim da držim gledaoce u neizvesnosti, ali oni mi to ne zameraju, jer znaju da ih uvek iznenadim svojim izborom. Tako će biti i ove, osme sezone. Nastavljam borbu.

CLS: Šta trenutno pripremate i radite u Njujorku?

Dejan: Upravo sam završio snimanje filma „Terra Incognita“, mladog reditelja Tyler Browner-a. Radnja se dešava u jednoj sumi u Ukrajini gde se dvoje američkih novinara izgube za vreme sukoba. Priča je tragična i tužna. Završio sam web seriju „Sit Black & Relax“ gde igram agresivnog i arogantnog pandura. Sledeće godine me očekuje premijera dva filma „Blossoms of Faith“ and „I.O.U.“ koje jedva čekam da vidim i čujem komentare publike. Pre nekoliko nedelja mi se ostvarila još jedna želja , da zaigram u horor filmu . Igram ubicu i manijaka . Snimali smo na nekoliko lokacija u Njujorku . Moram da se pohvalim da je moj film „American Rouge“ u glavnoj selekciji filmskih festivala u LA, Italiji ,Indiji, Rumuniji. A možda bude i prikazan na festivalu u Beogradu.

CLS: Koliko je potrebno hrabrosti ostaviti sve i otići u nepoznatu zemlju zarad karijere?

Dejan: Već 13 godina živim i radim u Njujorku i sada sam se navikao na takav tempo, ali mi je u početku bilo teško. Međutim, kada volite nešto, a to je u mom slučaju gluma, onda ste spremni da se odreknete mnogih stvari. Posle završene Akademije želeo sam da probam nešto novo. Uvek sam bio privržen pozorištu, ali sam voleo da pokažem svoje glumačke sposobnosti i u drugim žanrovima. Tako sam jedno leto otišao u Njujork i sasvim slučajno prošao audiciju za spikera na NBC radiju. U početku sam bio skeptičan što se svega tiče, ali sam ipak odlučio da ostanem i pokušam. Tako je sve krenulo, otvarale su se mnoge mogućnosti, posećivao sam razne audicije, konkurse i vrata glume su mi se otvorila.

CLS: Opišite prvi dan kada ste došli u Njujork i kako danas izgleda vaš boravak tamo?

Dejan: Kada sam došao u Njujork, iskreno bio sam malo uplašen, jer je to ogroman grad, milioni ljudi oko vas, prosto da ne možete da verujete gde se nalazite. Nisam poznavao ulice, ljude, nisam znao gde mogu da pojedem nešto, a da ne spominjem koliko je teško naći stan. Polako sam krenuo da izlazim i da upoznajem ljude. Tako sam se sprijateljio sa nekima, koji su i danas moji najbolji prijatelji. Zahvaljujući njima počeo sam da se prijavljujem na rezne audicjie i tako su krenuli moji prvi angažmani. Vremenom sam se navikavao na tempo života kakav je u Njujorku i uspeo sam. Evo, već 13 godina živim tamo i srećan sam. Imam dobre prijaelje, posao koji volim, i nekako uspevam da prevaziđem tu razdaljinu koja me deli od porodice. Iako mnogi misle da je meni lako, jer ipak živim u jednoj dosta drugačijoj zemlji u kojoj ima više perspektive da se istaknete, ipak to nije tako. Dešavalo se da spakujem kofere i da se vratim u Srbiju, jer sam mnogo emotivan i teško mi pada odvajanje od dragih ljudi. Iako tehnologija omogućava da smo u svakom trenutku u kontaktu, meni fali zagrljaj i prisustvo dragih ljudi i prijatelja. Zato i izbegavam da me bilo ko prati na avion, jer ne volim rastanke. Znam da će ta osoba plakati, a ja to ne mogu da podnesem. Zato je bolje da sam otputujem, malo mi bude teško, ali se posle nekoliko dana vratim u normalu. Ako nešto volite onda za to treba da se i borite. Ja se borim za svoj posao, jer znam da će tako i moji dragi ljudi uz mene lepo živeti. Ljubav me pokreće na sve.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA


image6
image7
image8
image9
P
ripremila: Aleksandra Petković

Ljuma Penov: Za svaku ulogu se temeljno pripremam

About, Interview

U Domu omladine prikazano je novo filmsko ostvarenje Saše Radojevića „Porodica“ koji se nalazi u konkurenciji za Gran Pri ovogodišnjeg Festivala autorskog filma.

Nakon projekcije, publici se poklonila ekipa filma; reditelj i scenarista Saša Radojević, kao i glavni glumci Ana Stefanović, Aleksandra Nikolić, Ljuma Penov i Radovan Miljanić.

Razgovarali smo sa Ljumom Penov o ovom filmu i njenoj ulozi, kao i utiscima sa premijere.

*Ovaj film je po svojoj naraciji, a i nesvakidašnjoj žanrovskoj odrednici, drugačiji od ostalih domaćih filmova. Kako vam je bilo raditi na ovom filmu?*

Ljuma: Jako je bilo lepo i zanimljivo raditi na ovom filmu, s obzirom da se u ovom filmu prepliće više filmskih izraza kroz tok filma, što ovaj film čini beskrajno zanimljivim i posebnim. Imala sam i vrlo lepu saradnju sa svojim kolegama, kao i sa celom ekipom i to će ostaviti, svakako, značajnog traga u mom daljem radu.

*Možete li nam reći nešto više o svojoj ulozi?*

Ljuma: U filmu “Porodica” igram devojku koja se zove Ružica, ona ima svoje posebno mesto u priči ovog filma. Ružica je malo na svoju stranu, malo drugačija od ostalih. Moja uloga u ovom filmu se razvija kroz naraciju u prošlosti, odnosno, svojevrsnu retrospektivu, tako da mi je posebno bilo zanimljivo da verno prenesemo to prošlo vreme.

*U filmu se mešaju i igrani i dokumentarni delovi. Da li to vama kao glumici predstavlja još veći zadatak kada se pripremate za ulogu?*

Ljuma: Ne razmišljam o tome na taj način. Za svaku ulogu se vrlo temeljno pripremam, pa tako i za ovu. Mislim da je to samo još jedna vrednost ovog filma, jer kada imate dokumentarne delove koji iskreno govore o realnim stvarima koje su se dogodile, pa se ti delovi mešaju sa igranim delovima, ostajete u nedoumici gde počinje igrani, a gde dokumentarni film, odnosno gde fikcija, a gde stvarnost, što je na neki način odraz i naše stvarnosti i života.

Do kraja Festivala autorskog filma, film “Porodica“ imaće još dve projekcije i to 4. decembra u DK Studentski grad i 5. decembra u Dvorani kulturnog centra.

U filmu uloge tumače Ana Stefanović, Milutin Milošević, Aleksandra Nikolić, Vanja Ejdus, Marina Marković, Ljuma penov, Nenad Jovanov, Radovan Miljanić, Jelena Šušnjar, Boris Jager.

sa_snimanja_film_ljuma_penov

????????????????????????????????????

Sa premije filma Porodica - Ljuma Penov
Pripremila: Aleksandra Petković

Interview: Fotograf Dino Mihovilović

About, Fashion, Interview, Photography

Portal Color of Lifestyle u saradnji sa online magazinom Pufnica vam ove nedelje sa ponosom predstavljaju fotografa Dina Mihovilovića.

10641140_1198009236920305_8382847318787338418_n

– Dino, kada ste odlučili da se bavite fotografijom? 

Dino: Još u detinjstvu sam voleo da crtam raznorazne motive, iako nisam bio zainteresovan u školskoj klupi za likovnu kulturu, ali, kako je vreme prolazilo, u kasnijoj teenagerskoj dobi počeo sam se lagano prebacivati sa olovke na Dslr zahvaljujući mom prijatelju koji je danas filmski producent u New Yorku.

– Dok ste na setu, šta Vam je najvažnije?

Dino: Važan mi je dobar odnos sa modelom kao i sa celokupnom ekipom i saradnicima sa kojim radim, bitno je i poverenje, inače se pre realizacije gledam što bolje upoznati, da bi što ugodnije prošao rad na setu.
IMG_3813

– Da li Vam je važna komunikacija sa modelom?

Dino: Komunikacija je vrlo važna, kao od moje, tako i od strane osoba sa suprotne strane objektiva, zna se dogoditi da osobe budu u grču zbog manjeg poznanstva, treba videti kako ko „diše“. Volim upoznati pre svega karakter osobe, da što bolje mogu izvući emociju prilikom fotografisanja.

IMG_7636

– Na kojim projektima ste do sada radili?

Dino: Radio sam sa popriličnim brojem poznatih osoba, ali bavim se i video produkcijom tako da sam radio na muzičkim spotovima, reklamama turističkih agencija, modnim editorijalima. Dosta je toga iza mene, ali pre svega radim na odabranim projektima, bitan mi je kvalitet i jačina samog projekta. Možete me kontaktirati na stranici Dino Mihovilovic Photography na Facebook-u.

– Da li možemo da očekujemo uskoro neku Vašu izložbu?

Dino: Još ne razmišljam o tome, iako je bilo dosta ponuda, naravno da bih voleo tako što, ali čekam onaj pravi trenutak, kad glava sugerira da je došlo vreme.
IMG_5229IMG_7675 co22

dmp22IMG_7394IMG_7321-4
Pripremile: Aleksandra Petković i Vladana Veljković
Izvor : http://www.pufnica.com
Kontakt: https://www.facebook.com/DinoMihovilovicphotography

 

CLS INTERVIEW: Ljuma Penov – Glumac uvek mora da ima širom otvorene oči

About, Interview

Publika je na ovogodišnjem FEST-u imala priliku da pogleda različita nova ostvarenja domaćih autora, a posebnu pažnju privukao je film „Petlja“ („The Loop“), reditelja Milutina Petrovića, posvećen delu Ljubomira Šimunića, autora avangardnih filmova i fotografija. Tim povodom, ove nedelje smo razgovarali sa našom mladom glumicom Ljumom Penov, jednom od glavnih protagonistkinja ovog filma.

Ljuma.Penov.02
– CLS: Film „Petlja“ je pre nedelju dana prikazan u okviru FESTA u Domu Sindikata. Da li si zadovoljna reakcijama publike na ovaj film, ali i komentarima na tvoj glumački performans?

– Ljuma: Nisam čula komentare, znam da sam svoju ulogu, i ovu radila, pripremala, kao i svaku drugu, ali naravno, onim putem kojim zahteva ovaj film, pa i svaki film ili predstava, uvek nešto drugo, što mi je drago, jer nisam od ih koji žele samo jedan kalup.
Reakcija publike je bila dobra i jako su lepo primili film, jer ovaj film nije za svakog, odnosno jeste za svakog ako to želi, uspeće i da ga sagleda. Jer film je umetnost, i kao i sa svakim umetničkim delom, njime se nesto publici poručuje. Film nije puko zabavljanje samo radi zabavljanja. Ako je bez emocija, ne probija tu tešku ljušturu da bi stigao do biti čoveka. Iz bioskopske sale ne možemo izaći prazni, bez utiska, traga koji je ostavio neki film na nas, pa i samog raspoloženja posle filma, moramo nešto doživeti i preživeti, izaći drugačiji iz sale, ako ne izađemo tako, onda to nije film, a to znači nije ni sama umetnost. Jer film je umetnost, pre svega, i to bi svi trebalo da znaju.

– CLS: Da li je ovo prvi put da sarađuješ sa Milutinom Petrovićem i kakva iskustva nosiš sa snimanja ovog filma?

– Ljuma: Da, ovo je prvi put da sarađujem sa Milutinom Petrovićem, koji je jedan od najboljih ovdašnjih reditelja. Saradnja sa njim je bila dobro skontrentrisana i prožeta, od mene kao glumice i njega kao reditelja. Vodio nas je u njegovom smeru, ipak magičnom, vrlo. Pored mene u filmu igraju i Ivan Zarić, Amra Latifić, Tatajana Venčelovski, Daniel Kovač, Saša Radojević koji je i koscenarista filma, i kao umetnici  Ljubomir Šimunić i Marina Marković, sa svojim radovima. Film je vrlo prožet, slojevit, bez kompromisa, preteći jarko višeznačan.

549320_petlja-milutin-petrovic-foto-dom-kulture-studentski-grad_ff
– CLS: Kako bi okarakterisala lik Marine? Na koji način se tvoj lik razlikuje od druge junakinje ovog filma, Nade?

– Ljuma: Marinu bih, ukratko, okarakterisala kao veoma živu, kompleksnu, uzbudljivu ličnost, sa još mnogim osobinama, kojih ona ima na pretek, širokih boja i mirisa. Potpuno je drugačija i od Nade, a opet naravno imaju sličnosti u tonu erotike, igre sa životom kao takvim, bez predrasuda.

– CLS: Ovaj film je po žanru triler u kome se prepliću elementi erotike i voajerizma, realni i fiktivni likovi na krajnje neobičan način. Šta misliš, da li je domaća publika željna ovakvih filmova? Šta je potrebno da ovakva vrsta filma zaživi i pronađe svoj put do publike?

 – Ljuma: Mislim da je potrebno otvoriti sebe ka umetničkom delu, bilo kom, i onda će se strostruko vratiti, tako i sa ovim filmom koji je vizenačan i slojevit film i potrebno je biti otvoren. Nažalost, ovde ljudi često ne znaju šta je film u u suštini, šta je predstava, možda ne znaju ni šta je umetnost, a kamoli da znaju razliku Između filmova koji jesu umetnički i onih kvazi filmova što udarajau u psihofizičko banalno stanje svesti, odnosno besvesnosti i nekulture u kulturi. Mislim da će ovaj film ipak, kao što i treba, naći svoj put do publike, jer mislim da je publika, ipak, željna umetnosti, a ne samo trivijalnosti. Čak i ako nisu svesni te razlike, ili i kad jesu, time je uspeh samo veći.

Ljuma.Penov.01
– CLS: Kao glumica, kako doživljavaš pojam i pojavu erotike na filmu? Da li smatraš da bi trebalo da postoji neka vrsta „granice dobrog ukusa“ u sedmoj umetnosti?

– Ljuma: U današnje vreme gde je svima sve na dohvat ruke, praktično sve što je u vezi sa seksom, u prvom redu treba razlikovati pornografiju koja apsolutnio nema nikakve veze sa erotikom, i samu erotiku. One su po samoj srži različite. Erotika je nešto sasvim drugo, koja skoro potpuno izumire od pornografije. Erotičnost je magija, iluzija i tajna, to je velika razlika. Erotika na filmu bi trebalo da bude umetničko delo, lepota, zanosna sa svim njenim moćima. Da sve to bude utkano jako kroz film, jer bez dobrog sluha može lako da se skrene. Glumac uvek mora da ima širom otvorene oči.

– CLS: Pripremaš li neke nove projekte do kraja 2015. godine?

– Ljuma: Da, trebalo bi da počnem sa snimanjem filma „Aleksandra“, ostalo neka bude mala tajna.

Ljuma Penov, Film Petlja
Razgovarala: Aleksandra Petković

Dejan Jelača za CLS: Publiku nikada ne možete da slažete

About, Interview
Dejan Jelača, srpski voditelj i glumac koji živi na relaciji Beograd-Njujork, ekskluzivno u intervjuu za naš portal otkriće nešto više o novoj, sedmoj sezoni emisije „30 minuta“ koja se prikazuje na ART kanalu, a naši čitaoci saznaće iz prve ruke koji su to novi projekti koje nam Dejan sprema, kako u Srbiji, tako i u Americi.
image(8)

CLS: Koga biste od javnih ličnosti voleli da ugostite u novoj sezoni emisije „30 MINUTA“?

Dejan: Emira Kusturicu, Matiju Bećkovića, Dragana Nikolića, Miru Furlan, Mikija Manojlovića, Renatu Ulmanski, Miodraga Krstovića, Miodraga Radovanovića, Olgu Odanović, Daru Džokić, Anitu Mančić, Caneta iz „Partibrejkersa“… A voleo bih da vidim i ministra kulture i Prvu damu Srbije, Ivana Tasovca i Dragicu Nikolić. Imao bih svašta da ih pitam.

CLS: Čime se vasa emisija „30 minuta“ koja se prikazuje na Art kanalu izdvaja od drugih TV formata?

Dejan: Emisija “30 minuta” je posebna po tome što se trudim da dovedem goste ne zato što su oni aktuelni i zato što gostuju u svim televizijskim emisijama, pa moraju i kod mene. Dovodim one koji su profesionalci u svom poslu i koji će bez maske pričati o svojoj profesiji. Mislim da je ljudima dosadilo da slušaju laži koje im se plasiraju. Zato volim da dovedem nekoga ko će imati nešto pametno da kaže, dati svoje mišljenje, a da zna da ga ni na koji način neću provocirati i pričati o njegovom privatnom životu. Zato je velika glumica Milena Dravić pristala da dođe kod mene u emisiju. Nisam od onih voditelja koji će po svaku cenu izvući nešto iz sagovornika o čemu ne želi da priča.. Volim da se moj gost oseća prijatno u studiju, jer ako nema te energije, onda sve propadne. Publiku ne možete da slažete, ona tačno primeti iskrenost i kvalitet. Dovodim goste koje cenim i poštujem, čiji rad zaslužuje veliku pažnju. Dolazili su gosti koji su odbijali mnogo veće novinare, tako da to dosta govori o emisiji. Svake sezone se trudim da dovedem nekog drugačijeg, nekog ko ne gostuje često po emisijama. I uspeo sam u tome. Imena poput Mirjane Karanović, Nebojše Glogovca, Ivana Bosiljčića, Dragana Mićanovića, Predraga Ejdusa, Svetozara Cvetkovića, Miše Janketića, Tanje Bošković, sjajnih ličnosti koje su na prvi moj poziv pristale da gostuju u “30 minuta”.

CLS: Uskoro sa emitovanjem kreće sedma sezona vaše emisije „30 minuta“. Šta gledaoci mogu da očekuju kada je u pitanju ova sezona?

Dejan: U januaru bi trebalo da se vratim u Srbiju i tada počinje snimanje sedme sezone moje emisije. Već uveliko pravim spisak gostiju i moram da priznam da imam težak zadatak. Koga pozvati da otvori novu sezonu? To treba da bude neko ko se ne pojavljuje često u medijima, neko ko će bez dlake na jeziku smeti da kaže kakvo je stanje u kulturi, pozorištu, muzičkoj sceni… Kada vam sezonu otvore Milena Dravić, Nebojša Glogovac i Nikola Rakočević, onda se stvarno nađete u teškoj poziciji koga da pozovete u goste. Imam već neke divne ljude u opciji, ali ne bih da otkrivam. Moja publika je navikla da to budu veliki profesionalci i pre svega dobri ljudi, tako da će i ovog puta uživati tridesetominutnom razgovoru sa veoma interesantnim gostima.

CLS: Da li ste se navikli na život u Njujorku i koliko se razlikuje od onog u Srbiji?

Dejan: Već 12 godina živim na relaciji Beograd-Njujork i već sam se navikao na takav tempo života. U početku mi je bilo teško da se naviknem na takav stil i brzinu, jer kada dođete iz jedne mirnije i manje sredine, sve vam je čudno. Njujork je mnogo brz grad, tamo nemaju ljudi vremena za ispijanje kafa koje traje po dva sata. Život je urban, što mi je  u početku mnogo smetalo. Ja sam po prirodi miran čovek, tako da sam mislio da ću se vratiti u Beograd posle deset dana boravka u Njujorku. Ali kada dobijete prvi posao, prvi agažman, nekako zanemarite sve oko sebe i samo vam je bitno da se usredsredite na cilj koji imate ispred sebe. To me je jedino održalo da toliko dugo ostanem u Americi. Bilo je trenutaka kada sam želeo da spakujem kofere i vratim se u svoju zemlju. Imao sam podršku od dragih ljudi koji su bili uz mene i rekli mi da treba da uspem i da se nikako ne vraćam dok ne ostvarim svoj san. Tako je i bilo. Ostao sam i evo me već 12 godina živim tamo. Nije lako, i dan danas imam želju da se vratim u Srbiju, ali što sam stariji lakše shvatam da bih uspeo treba i nekih stvari da se odreknem. Moja porodica i prijatelji su uz mene, pa mi je sve lakše. 

CLS: Snimali ste serijal „Zaboravljeni umovi Srbije“ koji se prikazuje na RTS-u? Kako gledate na te uloge?

Dejan: Nešto najveće u mojoj karijeri definitivno. U Srbiji me krajem godine očekuje premijera novog serijala „Zaboravljeni umovi Srbije“, u produkciji Radio-Televizije Srbije, gde tumacim lik Kralja Aleksandra Karađorđevića. Ovo je nešto najznačajnije što sam odigrao u karijeri. Veliki je izazov za mene da igram tako veliku i značajnu ličnost iz naše istorije. Ovaj serijal je potreban i važan. Odlicna i profesionalna ekipa ljudi koja realizuje ceo projekat, od reditelja Petra Stanojlovića do ljudi iza i ispred kamera. Jedva čekam da publika vidi novi serijal.

CLS: Šta trenutno snimate u Americi?

Dejan: Trenutno snimam film „Blossoms of Faith“. Premijera se očekuje na proleće u Americi. Završio sam snimanje treće sezone popularne americke serije „Elementary “ u kojoj glumim agenta FBI Brajana Benstroloa. Još kao mali želeo sam da zaigram u nekoj američkoj seriji i to baš ovakvu ulogu. Ostvario sam dečački san. Prezadovoljan sam kako je sve ispalo i jedva cekam da počne emitovanje ove popularne serije. Posebno mi je zadovoljstvo što igram sa poznatom glumicom Lusi Lu. A pre par nedelja sam završio snimanje filma „American rouge“, i samo ću otkriti da mi je uloga kompleksna i veoma teška. Volim izazove .

CLS: Da li biste prihvatili ponudu da radite na nekoj drugoj televiziji?

Dejan: Imao sam nekoliko ponuda da svoju autorsku emisiju „30 minuta“ prenesem na drugu televiziju. Mislim da još uvek nisam spreman da radim na nekoj komercijalnoj televiziji. Nemam ništa protiv takvih stanica, čak ih i privatno često gledam, samo mislim da mojoj emisiji nije tamo mesto. Potpuno razumem šta je to šou biznis, ali ja nisam u toj priči. Ne bih po svaku cenu uticao na svoju popularnost. Svestan sam da moju emisiju gleda određena publika i to mi je dovoljno. Da li ću biti u centru medijske pažnje ako bih preneo emisiju na neku komercijalnu televizuju uopšte me ne zanima. Možda još uvek nisam naučio da koketiram sa komercijalom. Priznajem, nisam. Niti želim.

image(9)IMG_0269IMG_0308IMG_0310IMG_0370

Pripremila: Aleksandra Petković

 

5 pitanja za… DEJANA JELAČU

5 PITANJA ZA..., About, Interview

U okviru rubrike „5 PITANJA ZA“ predstavićemo vam Dejana Jelaču, srpskog voditelja i glumca, autora emisije 30 minuta“ (Art Tv kanal), koji već nekoliko godina živi na relaciji Beograd-New York. Saznaćete kako izgleda život u „Velikoj jabuci“, nešto više o novoj sezoni emisije „30 minuta“, a Dejan će nam otkriti koji su to projekti koje trenutno snima u Americi.

unnamed
1. CLS: Da li si se navikao na život u Njujorku i koliko se razlikuje od onog u Srbiji?

– Dejan: Već 12 godina živim na relaciji Beograd-Njujork i već sam se navikao na takav tempo života. U početku mi je bilo teško da se naviknem na takav stil i brzinu, jer kada dođete iz jedne mirnije i manje sredine, sve vam je čudno. Njujork je mnogo brz grad, tamo nemaju ljudi vremena za ispijanje kafa koje traje po dva sata. Život je urban, što mi je  u početku mnogo smetalo. Ja sam po prirodi miran čovek, tako da sam mislio da ću se vratiti u Beograd posle deset dana boravka u Njujorku. Ali kada dobijete prvi posao, prvi angažman, nekako zanemarite sve oko sebe i samo vam je bitno da se usredsredite na cilj koji imate ispred sebe. To me je jedino održalo da toliko dugo ostanem u Americi. Bilo je trenutaka kada sam želeo da spakujem kofere i vratim se u svoju zemlju. Imao sam podršku od dragih ljudi koji su bili uz mene i rekli mi da treba da uspem i da se nikako ne vraćam dok ne ostvarim svoj san. Tako je i bilo. Ostao sam i evo me već 12 godina živim tamo. Nije lako, i dan danas imam želju da se vratim u Srbiju, ali što sam stariji lakše shvatam da bih uspeo treba i nekih stvari da se odreknem. Moja porodica i prijatelji su uz mene, pa mi je sve lakše.

2. CLS: Snimao si serijal „Zaboravljeni umovi Srbije?“ Kako gledaš na te uloge?

– Dejan: Nešto najveće u mojoj karijeri definitivno . U Srbiji me krajem godine očekuje premijera novog serijala „Zaboravljeni umovi Srbije “ RTS-a gde tumačim lik Kralja Aleksandra Karađorđevića. Ovo je nešto najznačajnije što sam odigrao u karijeri. Veliki je izazov za mene da igram tako veliku i značajnu ličnost iz naše istorije. Ovaj serijal je potreban i važan, u produkciji Radio –televizije Srbije koja stoji iza cele priče. Odlična i profesionalna ekipa ljudi koja realizuje ceo projekat, od reditelja Petra Stanojlovića do ljudi iza i ispred kamera. Jedva čekam da publika vidi novi serijal .

unnamed (1)
3. CLS: Uskoro počinje sedma sezona tvoje emisije „30 minuta“. Šta gledaoci mogu da očekuju kada je u pitanju ova sezona?

– Dejan: U januaru bi trebalo da se vratim u Srbiju i tada počinje snimanje sedme sezone moje emisije. Već uveliko pravim spisak gostiju i moram da priznam da imam težak zadatak. Koga pozvati da otvori novu sezonu? To treba da bude neko ko se ne pojavljuje često u medijima, neko ko će bez dlake na jeziku smeti da kaže kakvo je stanje u kulturi, pozorištu, muzičkoj sceni… Kada vam sezonu otvore Milena Dravić, Nebojša Glogovac i Nikola Rakočević, onda se stvarno nađete u teškoj poziciji koga da pozovete u goste. Imam već neke divne ljude u opciji, ali ne bih da otkrivam. Moja publika je navikla da to budu veliki profesionalci i pre svega dobri ljudi, tako da će i ovog puta uživati tridesetominutnom razgovoru sa veoma interesantnim gostima.

4. CLS: Šta trenutno snimaš u Americi?

– Dejan: Što se poslovnih planova tiče, samo ću reći da sam gotovo rasprodat do Nove godine. Završio sam snimanje treće sezone popularne američke serije „Elementary“ u kojoj glumim agenta FBI Brajana Benstroloa. Još kao mali želeo sam da zaigram u nekoj američkoj seriji i to bas ovakvu ulogu. Ostvario sam dečački san. Prezadovoljan sam kako je sve ispalo i jedva čekam da počne emitovanje ove popularne američke serije. Posebno mi je zadovoljstvo što igram sa poznatom glumicom Lusi Lu. Upravo snimam film “ American rouge „, i samo ću otkriti da mi je uloga kompleksna i veoma teška. Volim izazove.

5. CLS:  Da li bi prihvatio ponudu da radiš na nekoj drugoj televiziji?

– Dejan: Imao sam nekoliko ponuda da svoju autorsku emisiju „30 minuta“ prenesem na drugu televiziju. Mislim da još uvek nisam spreman da radim na nekoj komercijalnoj televiziji. Nemam ništa protiv takvih stanica, čak ih i privatno često gledam, samo mislim da mojoj emisiji nije tamo mesto. Potpuno razumem šta je to šou biznis, ali ja nisam u toj priči. Ne bih po svaku cenu uticao na svoju popularnost. Svestan sam da moju emisiju gleda određena publika i to mi je dovoljno. Da li ću biti u centru medijske pažnje ako bih preneo emisiju na neku komercijalnu televizuju, uopšte me ne zanima. Možda još uvek nisam naučio da koketiram sa komercijalom. Priznajem, nisam. Niti želim.

unnamed (2)

unnamed (3)unnamed (4)
Razgovarala: Aleksandra Petković
Photo by: Dejan Jelača official Facebook profile

 

 

 

 

Predstavljamo: Andrijanu Vasiljević

About, Interview, Photography

U okviru rubrike PHOTOGRAPHY predstavićemo vam vizuelnu umetnicu Andrijanu Anchy Vasiljević.

Andrijana trenutno studira na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Ova talentovana dvadesetogodišnjakinja takođe gaji ljubav prema nemačkom jeziku, koja ju je inače dovela na Goethe institut, uz čije je stipendije i pomoć obišla mnogo gradova u Austriji i Evropi.

Veliki je ljubitelj putovanja, i sama, kako kaže, „slikom piše svoje putopise, svoj život“. Kada upoznaje druge gradove i narode, upoznaje i sebe, a putovanja joj takođe služe kao izolacija od negativnosti, i inspiracija za stvaranje novih radova.

10818658_10205699340347892_1352869594_n
– CLS: Kada si odlučila da se baviš vizuelnom umetnošću i šta sve tvoji radovi obuhvataju?

– Andrijana: Vizuelna umetnost me je veoma interesovala u srednjoj školi. Sama sam dosta izučavala video, eksperimentisala sa spajanjem video projekcije i glume, stvaranjem neke nove dimenzije. A onda sam pred kraj gimnazijskog školovanja otkrila da zaista postoji umetnik koji se bavi takvom produkcijom i koji je jedan od najcenjenijih u svetu. Pri odabiru fakulteta, grafički dizajn je bio idealno rešenje za mene, gde mogu kasnije spajati različite vrste umetnosti, jer sve proizlazi iz njega.
Bavim se i stvaram u skladu sa onim sto učim. Posto se školujem za budućeg grafičkog dizajnera, u mogućnosti sam da izučavam na različitim poljima, od fotografije, videa i animacije, kaligrafije i tipografije, preko crtanja, slikanja, vajanja, i uopste stvaranja svih vrsta reklama, plakata, itd.

– CLS: Ko te inspiriše u procesu stvaranja tvojih radova?

– Andrijana: Meni je jako bitna ta neka čudna energija, koju poseduju samo pojedini ljudi. Inspiraciju nalazim u svakom čoveku, situaciji gde stvaram nešto svoje i jedinstveno, začaram ga bojama i okujem ga ljubavlju.

10822195_10205699339867880_428195028_n

– CLS: Postoji li vizuelni umetnik kome se posebno diviš, od koga bi htela da naučiš nešto više?

– Andrijana: Svako u ovom poslu teži ka nekom osamostaljivanju i pronalaženju sebe, pa tako i ja. Ali svi mi odrastamo uz neke uzore. Eto, ja sam u četvrtoj godini srednje škole otkrila i upoznala Tomaža Pandura, i dalje ga smatram izvrsnim umetnikom 21.veka, koji stvara nešto drugačije od većine. Meni se tako nešto uvek dopadalo, odvojiti se od mase u koju se svi stapaju. On, kao producent i njegov tim fotografa, dizajnera i umetnika su odličan spoj!

– CLS: Da li si sarađivala sa poznatim ličnostima u Srbiji i regionu?

– Andrijana: S obzirom da sam tek na drugoj godini studija ništa ozbiljnije se još uvek nije desilo na tom polju saradnje. Imam u planu neke projekte, na kojima radim i zaista se radujem tome. Znam da me čeka još dosta stepenica i prepreka na putu do cilja i isto toliko znam da ako budem vredna, poštena, dobra, da ću i stići do njega.

– CLS: Kako vidiš sebe u narednom periodu?

– Andrijana: Ne volim da gledam previše daleko, volim da stvaram što bolju sadašnjost. Jedino što znam je da svaki umetnik mora da pronađe unutrašnji mir, da se izoluje od svih pasa lutalica koji laju, razjedaju i pokušavaju da uznemire nas i naš rad na neki način. Samo naporan rad, mudro ćutanje, uz poštovanje tuđeg, a odbranu svojeg, vode ka cilju. Cilj je visoko, postoji put do njega, a vreme je najbolji pokazatelj, čovek mora da ostane dobar, i širokih vidika. Ljubav je, po mom mišljenju, jako bitna. Svaki pokušaj manipulacije, kako u životu, tako i u umetnosti, se prepozna. Bez emocije ja nisam ja, pa ni moja dela. Bilo da su fotografije, slike, crteži, video, štagod da je u pitanju.
10833548_10205699339587873_1218671672_n10841619_10205699339987883_854243934_n10833992_10205699366588548_690805839_n10818790_10205699366708551_89294237_n10819078_10205699365948532_649753678_n
Razgovarala: Aleksandra Petković
Photo by: Anchy Vasiljevic Art Illusionist Facebook page (https://www.facebook.com/pages/Anchy-Vasiljevic-art-illusionist)